Grci su peršun smatrali svetom biljkom i njom su ukrašavali grobove, jer su ga povezivali s vesnikom smrti. Prvi koji su počeli da jedu peršun bili su Rimljani i to u velikim količinama. Brzo se proširio po celoj Evropi. Peršun je univerzalan začin koji sadrži dosta vitamina C. Cela sveža biljka upotrebljava se kao začin. List je dobro zamrznuti ili iseckati i osoliti. Sušeni list i koren se takođe prodaju, iako su im začinske osobine veoma siromašne. Miris je blag i pitom, a ukus mu je topao. Nije potrebna pažnja pri doziranju. Čaj od peršuna snižava temperaturu, pomaže pri varenju i izbacuje vodu iz organizma.
U kuhinji – Koristi se za jela od mesa, živinu, ribu i plodove mora, kao i za supe, povrće, pirinač, testenine i jaja. Da bi se sačuvali vitamini i minerali koje sadrži peršun se ne kuva već se dodaje na kraju kuvanja, mada kod kuvanja svih supa, treba ga staviti na početku kuvanja, jer tada mirisima oplemeni sve što je u loncu. Dobro se slaže sa belim lukom. Nezaobilazna je kombinacija peršuna, belog luka i maslinovog ulja za začinjavanje morske ribe i plodova mora, pripremljenih na sve načine. Prženim, naseckanim peršunom posipa se prženo meso i povrće. Sitno naseckanim peršunom začinjavaju se maslac i razni sosovi. Stavlja se u marinade.
Pošaljite komentar