Čili potiče iz Meksika, Južne i Srednje Amerike. Gaji se u mnogim zemljama s toplijom klimom. Kristofer Kolumbo je doneo seme u Evropu. Za nekoliko decenija ljute paprike su se preko španskih i portugalskih kolonija proširile po Aziji i postale omiljenije nego u svojoj postojbini. Čili sadrži vitamin C i magnezijum, što stimuliše cirkulaciju krvi i probavni sistem, a pomaže i u odbrani od prehlade. Koristi se pri ublažavanju kolika, nadutosti i bolova u želucu, kao i grčeva. Naziv feferon dolazi od nemačkog Pfefer (biber). Slatkih čilija nema.
U kuhinji – Čili se koristi kao svež začin, sušen, mleven, kao sos, pasta i ulje. U mnogim zemljama, na sto se redovno stavlja čili, mleven ili kao sos u flašici. Najpoznatiji sos od čilija je Tabasko. Čili se upotrebljava za začinjavanje mnogih jela od mesa, ribe, povrća, sira, kao i za suhomesnate proizvode. Ljutina čilija, ako nije preterana, ne preovladava mirisom i ukusom jela, nego čak može i da ih pojača. Izuzetno ljuti čiliji stavljaju se u veoma malim količinama, pa njihovi mirisi ne uspevaju da dođu do nivoa prijatnosti – oseti se samo ujednačen ukusu ljutine. To je i jedan od razloga za upotrebu blaže verzije Tabasko sosa i začinskih mešavina. U Latinskoj Americi svaka regija gaji svoje vrste čilija. Rezultat je ljuta kuhinja.
Pošaljite komentar