Biber (Piper nigrum)

Biber potiče iz jugozapadne Indije, a rano se proširion po jugoistočnoj Aziji. Kultivisan je u tropskim područjima Afrike i Amerike. Pripada grupi najstarijih začina (oko 6000 godina). Mnogi su ga nazivali kraljem začina. Ratni pohodi Aleksandra Makedonskog doprineli su širenju bibera u Grčkoj. Biber je rano podstakao trgovinu kopnom između Indije i Evrope. U razmeni dobara imao je ulogu novca, a ukoliko bi se zrno slučajno otkotrljalo, tražili bi ga kao da je biser.

Biber je jedan od najvažnijih začina. U današnjem svetu verovatno je najrasprostranjeniji. Pod pojmom biber misli se na crni biber. Dobija se tako što se zrna prečnika oko 5 mm beru nedozrela, a kad počnu da crvene, drže se desetak minuta u vrućoj vodi. Tad se ocede, a boja im se promeni u tamnosmeđu ili crnu. Zatim se suše na suncu od 3 do 4 dana. Druge vrste su beli, zeleni, crveni, sivi i ružičasti biber.

U kuhinji – Biber je univerzalan začin i koristi se u skoro svim jelima s izraženim ukusom. U velikom broju recepata stoji: dodati so i biber po ukusu. Najbolje je da se biber, i to beli, melje direktno u hranu. Beli biber nema tako intenzivan miris kao crni, pa ne menja aromu hrane. To pravilo izraženije je pri mlevenju bibera u vruća jela, npr. bistru supu.

Iako je biber veoma tvrd, lako se melje. Pri pripremi kuvanih jela dodajte ga malo pre završetka kuvanja. Na primer, pri kuvanju goveđe supe stavlja se kasnije. Za sosove, npr. bešamel, preporučuje se beli biber, jer crni menja boju sosa. Cela zrna bibera stavljaju se u supe i marinade, usitnjeni je najbolji za jela na žaru i za nekuvano povrće, sveže mleveni je najbolji za salate i kuvana jela.

Biber se dobro slaže sa belim lukom, paprikom i crvenim lukom. U kuhinjama Dalekog istoka vole kombinaciju bibera sa cimetom. Biber je često prisutan u mešavinama začina za kobasice i za kiseljenje povrća.