Rakije

Šljivovica se proizvodi destilacijom najkvalitetnijih šljiva. Kvalitet dobija dugogodišnjim odležavanjem – vrenjem u specijalnim bačvama, čime se dobija karakterističan miris i ukus. Služi se u čašama od 0,5 l.

Lozovača – komovica proizvodi se od grožđa destilacijom.

Vinjak se proizvodi od destilata vina, koje duže odležava u bačvama da dobije boju i ukus.

Prepečenica se proizvodi od već dobijene rakije šljivovice tako što se šljiva drugi put peče u kazanu za pečenje rakije. Treba razlikovati prvenac sa 60-70% alkohola i jezgro prepečenice sa 50% alkohola. Služi se u čašama od 0,05 l.

Pelinkovača je najpoznatija aromatizovana rakija. Dobija se tako što se stavi dosta svežeg ili sušenog pelena,preko njega nalije šljivovica, prepečenica i tako ostavi na suncu da odleži dve do tri nedelje. Za to vreme dobija karakterističnu aromu i željenu boju kao i gorak ukus. Servira se kao aperitiv, pre jela u čašama od 0,05 l. Pre serviranja treba je dobro rashladiti.

Nanovača se proizvodi identično kao pelinkovača, s tim što se umesto pelena stavlja nana. Jačine je od 30-40% alkohola. Pre serviranja treba dobro da se rashladi. Odlično je sredstvo za otvaranje apetita, i svrstano je u aperitive. Servira se u čaše 0,05 l.

Travarica se dobija od više vrsta trava (hajdučica, kičica, nana, pelen, žalfija, majčina dušica itd). Travarica je odličan aperitiv. Gostima se servira hladna, u čašama od 0,05 l .

Stomaklija je voćna aromatizovana rakija i proizvodi se od šljivovice – prepečenice i aromatične trave (barski bosiljak). Lekovita je za stomak i pomaže varenje. Pre služenja treba da se rashladi. Služi se u čašama od 0,05 l.

Klekovača je voćna aromatizovana rakija. Dobija se na taj način što se rakija prepečenica potapa u venje – plod kleke i tako dobija specifičan miris i boju. Predstavlja izvanredan aperitiv. Servira se sa sodom ili bez sode sa vodom, u lašama od 0,05 l.

Viski je rakija žute boje koja se proizvodi od ječma, a može i od pšenice da se proizvodi. Žitarice se kvase nekoliko dana da proklijaju jer se klijanjem njen skrob pretvara u dekstrin. Posle klijanja, žitarice se suše na dimu od uglja, treseta da bi poprimile specifičan miris dima. Tom prilikom njen dekstrin prešao je u šećer. Žuta komina stavlja se u sud sa vodom, radi obavljanja vrenja pomoću dodate kvasne gljivice, koja če izazvati vrenje. Po obavljenom vrenju, komina se destilira u kazanu za pečenje rakije pomoću rektifikatora, da bi se dobio žuti destilat jačine 45-50% alkohola. Radi dobijanja boje i ukusa, drži se u hrastovom buretu, da odleži što duže čak i po 25 godina. Viski se servira sa sodom i kockom leda ili ga koristimo kao barsko piće. Najpoznatiji viskiji su: irski i škotski od domaćih severin viski i badelov viski.

Džin (irska klekovača) proizvodi se od žitne rakije prepečenice, tako što se kod drugog pečenja u kazan doda malo kleke, da bi rakija dobila miris, ali po boji ostaje žitna. Ova rakija razlikuje se od naše klekovače po tome što se proizvodi od voćne rakije i ima boju. Ako se proizvede normalne jačine naziva se dzin. Najpoznatiji proizvođači su Irska i Škotska.

Votka je posebna vrsta žitne rakije koja se proizvodi od rektifikovanog alkohola, koji se razblažuje destilovanom vodom. Destilovana rakija se propušta kroz filter-aparat od peska, a kasnije kroz filter-aparat od lipovog ćumura, da bi se obezbojila i izgubila svaku miru. Ovakva votka je bele boje, može da ima jačinu od 40-60% alkohola, ali i do 70% alkohola. Poznate votke su ruska i poljska a od naših baltik.

Arak je jak bezbojni destilat, on se proizvodi iz sirovine šećerne melase-riže-palminog vina-kokosa i datulja. Najpoznatiji arak je Bativa-arak sa ostrva Jave. Koristi se za pripremanje koktela.

Rum se dobija destilacijom šećerne melase, šećerne trske ili šećerne repe. Melasa se naliva vodom i dodaje se kvasna gljivica da izazove vrenje. Kada se vrenje završi, vrši se destilacija u kazanu sa rektifikatorom. Ovim načinom dobijamo destilat i do 80% jačine. Destilat se stavlja sa aromatizovanim travama da odleži u hrastovom buretu. Za dobijanje manje jačine, razblažuje se destilovanom vodom. Najpoznatiji proizvođači su: Kuba, Brazil, Madagaskar, Gvajana… Najpoznatije vrste su: Kubarum, Jamajka-rum, Martinik-rum. Naša industrija proizvodi dve vrste čajni i obični rum. Čajni ima 60% alkohola, a obični 40% alkohola.