foto: kuvajsam.com
Mirođija smiruje i ublažava bol. Poznavali su je Egipćani, Grci i Rimljani i upotrebljavali u medicini. Propržene semenke stavljaju se na rane. Za Rimljane je bila simbol vitalnosti. Mirođija kao začin najbolje je potpuno sveža. Zato se sadi više puta tokom godine. Ako se koristi cela biljka, bere se pre cvetanja, jer je tada najaromatičnija.
Miris mirođije daje jelima slatkasto začinjen ukus. Upotrebljava se za supe, čorbe, umake, salate i majoneze. Sitno seckani listići dobro se slažu s kremastim sirevima, kiselom pavlakom i jogurtom. Sos od mirođije obično se poslužuje uz kuvano meso. Cela biljka često se stavlja u presolac za kiseljenje krastavaca i kupusa. Mirođijom se aromatizuje sirće. Veoma je popularna u Skandinaviji i Rusiji gde njome začinjavaju ribe, odnosno lososa, rakove, supe i musak od emsa i povrća. Koristi se i za kolače i ražani hleb. Naseckanim listićima posipaju se pastrmke, lososi, račići, boranija i karfiol. Omiljena je i u severnoj Africi kao začin za jela sa mesom.
Pošaljite komentar